Monstrum!

Slavljeničko je raspoloženje! Josip je moje najmlađe dijete i nas dvoje imamo poseban odnos. Ili se ljubimo ili se svađamo. Sve  sam organizirala za njegov 10 rođendan, radila sam ujutro, došla kući i slavlje je počelo. Pogledam se u ogledalo i prođe mi umom, "Sonja dobro izgledaš". Iako sam bila umorna,  iako sam sad već smršavila 6-7 kilograma osjećala sam se zadovoljno. Nekako u tim nekim trenutcima proradi ta ljudska taština i budeš zadovoljan s onim što vidiš. Vidiš ženu koja ima preko 40 i nema grama viška i budeš nekako sav sretan( posebno ako si u pubertetu imao višak kilograma poput mene) to zadovoljstvo bude još veće. U jednom trenutku dok sam uživala u svojoj savršenoj liniji, prilazi mi prijateljica i govori nešto što me zateklo. Sonja smršavila si dosta, ne izgledaš dobro, izgledaš starije nego jesi, uspori malo. Zaboljela me ta njena rečenica (kasnije sam shvatila zašto je to rekla i šta je ona vidjela, a ja ne). Sve je prošlo kako treba, tuširanje nakon rođendana i opet onaj poznati grč. Blizi se 15.7. i moj ultrazvuk, strpljen spašen rekli bi ljudi. Prolaze dani u trci i radu i stiže 15. Utorak je, srce sezone i ja samo razmišljam kako ću ukombinirati posao i pregled. Suprug i ja idemo do doktorice. On odlazi nešto obaviti, ja ostajem u čekaonici i razgovaram sa medicinskom sestrom kao i mnogo puta ranije. Smijem se i šalim, ali nekakav osjećaj u želucu ne popušta. Mogla bi ga čak nazvati strahom. Samo šta možemo, tu smo, gdje smo. Moj je red. Ulazim nasmijana i vesela... doktorica me dočekuje ljubazno kao i obično. Upita me: Kako ste Sonja? Odgovaram: Doktorice nešto pipam. Ona odgovara u šali: Pa šta se pipaš? Odgovaram: Nije baš lipo. Kaže ona: Hajde dušo lezi. Legnem i stavim lijevu ruku ispod glave. Srce tuče ko ludo dok prelazi ultrazvukom preko dojke.Na trenutak zastane, uzdahne i kaže: Dušo imaš monstruma, di si do sad? Zaklela bi se da mi se u trenutku zamaglilo ispred očiju.... Monstrum! Jedina misao u glavi je bila ZNALA SAM! Pitam: Doktorice šta sad? Dušo hitno moraš na punkciju....evo ti ime kome da se javiš. Izlazim iz ordinacije i krećem se u smjeru bolnice....Bože je li moguće! Imam prokleti karcinom dojke! Samo jedno pitanje KAKO?